+381 11 397 1772

Papanicolau Test

Papanicolau Test

Papanikolau test (takodje poznat kao cervikalni bris ili Papa test) je skrining test za premaligne i maligne (kancerogene) promene u ektocerviksu. Znacajne promene mogu biti lecene i na taj nacin se moze spreciti nastanak karcinoma cerviksa. Test je osmislio Grcki lekar Georgiu Papanikolau po kome je dobio i ime. Analni Papa test je adaptirani skrining test za detekciju karcinoma u analnoj regiji.

Za uzimanje Papa testa se koristi spekulum da bi se uzeo bris sa celijama sa spoljasnjeg dela cerviksa (‘vrata’ cerviksa) i iz endocerviksa. Celije se pregledaju pod mikroskopom da bi se dijagnostikovale abnormalne promene.Test se vrsi da bi se identifikovale prekancerogene promene (poznate kao cervikalna intraepitelna neoplazija CIN ili cervikalna displazija), koje su obicno posledica seksulano prenosivih humanih papiloma virusa (HPV). Test je efikasan i u veoma sirokoj primeni za detekciju prekanceroznih i kanceroznih stanja cerviksa. Test takodje moze da dijagnostikuje i abnormalne promene u endocerviksu i na endometrijumu.

Generalno, Papa test je rutinski test, koji se preporucuje zenama starosti od 18 do 65 godina, koje imaju seksualne odnose. Ucestalost kontrolnih pregleda varira od jednom u godinu dana do jednom u pet godina. Ukoliko rezultat nije normalan i u zavisnosti od stepena promena, test je neophodno ponoviti na svakih sest meseci ili na godinu dana. Ukoliko se abnormalan nalaz ponavlja preporucuje se inspekcija cerviksa kolposkopijom. Takodje moze biti potrebna analiza HPV identifikacije, sto je dodatna analiza uz Papa test.

Preporuke za preglede i skrining variraju od zemlje do zemlje. Generalno, skrining zapocinje oko 20 ili 25 godine i nastavlja se do 50 ili 60 godine.

Uobicajena je praksa da zena uradi prvi test nekoliko godina nakon stupanja u seksualne odnose. Kancer cerviksa se obicno razvija sporo, pa pocetak kontrola nekoliko godina nakon stupanja u odnose predstavlja mali rizik od pravovremenog dijgnostikovanja prekanceroznih lezija. Na primer, skrining zena ispod 25 godina ne smanjuje procenat kanceroznih promena zena zivotnog doba ispod 30 godina.

Ne postoji ili je od veoma male koristi skrining zena koje nisu imale seksualne odnose. HPV virus se moze preneti i seksulanim kontaktom izmedju osoba istog pola, pa se savetuje skrining zena koje su homoseksulake, iako su one generalno izlozene malom riziku od nastanka cervikalnog kancera.

Misljenja o tome kada treba prestati sa kontrolama se razlikuju. Veruje se da nema svrhe kontrolisati zene od 60 i vise godina koje su imale uredne nalaze. Ukoliko je zena imala poslednja tri Papa nalaza normalna kontrole se mogu prekinuti u 65 godini.

Cesce kontrola Papa testa se vrse kod zena sa abnormalnim nalazima, ili nakon abnormalnih nalaza biopsije, ili nakon tretmana kancera.

Da bi se dobio najbolji moguci relevantan rezultat, zena ne bi trebalo da ima menstruaciju kada se uzima Papa test. Uzimanje brisa za Papa test nije bolno, ali moze uzrokovati bol ponekada kada pacijentkinja ima neku nelecen vaginalni problem kao sto je stenoza cerviksa ili vagininozu. Mnoge zene imaju blage grceve ili krvarenje u tragovima nakon uzimanja brisa.