Bakterijska vaginoza (BV) se karakteriše porastom broja određenih bakterija u vagini kao što su npr Gardnerella mobiluncus i Mycoplasma hominis. Bakterijska vaginoza često ostaje nedijagnostikovana jer mnoge žene misle da imaju infekciju gljivicama i leče simptome lekovima za to.
Bakterijska vaginoza obuhvata 60% vulvovaginalnih infekcija. Mlade žene, posebno one koje su seksualno aktivne su vrlo često izložene infekciji, a ovo stanje se vrlo često javlja i u trudnoći.
Iako razlog za nastanak ovog stanja još uvek nije potpuno poznat, razlog je poremećaj balansa u normalnoj bakterioloskoj flori vagine. Lactobacillus je tip bakterije koji metabolise glikogen i mlečnu kiselinu i održava pH vagine na normalnom nivou. Normalan pH obezbeđuje zaštitu od množenja populacije bakterija koje dovode do infekcije.
Kada je ta odbrana slabija, bakterije koje mogu da dovedu do infekcije i koje su tu takođe prisutne (npr Mycoplasma hominis, Ureaplasma urealiticum, Chlamydia trachomatis, Gonorrhea, Streptococcus agalactiae – streptokok beta hemolitikus grupe B, itd) se množe i dovode do infekcije. Kod oko 50% žena mogu biti prisutne bakterije koje potencijalno dovode do infekcije, ali se infekcija ne razvija.
Bakterijska vaginoza se može razviti kod svake žene. Širok spektar antibiotika može uništiti bakterije koje su tu normalno prisutne, poremetiti vaginalnu floru i na taj način pospesiti infekciju. Vaginalno ispiranje, preterana upotreba tampona, intrauterini ulosici, kao što su spirale, dijafragma, kontraceptivni sunđeri i proizvodi koji sadrže nanoksinol 9 takođe remete balans.
Uloga seksualne aktivnosti u nastanku BV nije precizno razjašnjena. BV može biti u vezi sa menjanjem partnera, kao i sa istorijom STDs. Bakterijska vaginoza se javlja i kod žena koje nikada nisu imale seksulane odnose.
Šta je to infekcija Ureaplasmom i Mycoplasmom?
Ureaplazma i mikoplazma su bakterijski organizmi. Kao i ostale bakterije, one nemaju ćelijski zid i žive u unutrašnjosti neke ćelije. Osiim toga, one mogu živeti i van ćelija u kulturi, slično virusima. Mogu se lečiti nekim antibioticima.
Kakave simptome mogu da izazovu ureaplazma i mikoplazma?
Simptomi mogu biti ’tihi’ ili mogu izazvati simptome kao sto je pojačan sekret, peckanje, češće uriniranje i bol.
Kako se one mogu dijagnostikovati?
Da bi se identifikovale potrebni su specijalni laboratorijski testovi i kulture (metod razmnožavanja bakterija da bi se lakše identifikovale).
Dijagnoza i tretman ove infekcije su komplikovani iz sledećih razloga:
- Za identifikaciju su potrebni specijalni testovi i čak i pored tih testova ih je ponekada teško izolovati, a samim tim i lečiti pacijenta
- Testovima se ispituje nekoliko antibiotika koji deluju na te bakterije i antibiotici se moraju uzimati nekoliko dana, nedelju dana ili duže
- Mnogi pacijenti ne uzimaju terapiju kao što im je prepisano; ne uzimaju terapiju dovoljno dugo da bi se izlečila infekcija; ili dolaze u kontakt sa zaraženom osobom i ponovo dobijaju infekciju
Važno je napomenuti da se infekcija može dobiti na više načina. Kao na primer, jedan od načina za dobijanje infekcije ureaplazmom je seksulani kontakt. Ipak, ne postoji siguran način kojim se može dokazati da je infekcija prenešena sa partnera. Ono što se zna sigurno je da bi oba partnera trebalo lečiti da bi sprečilo širenje i razvoj dalje infekcije između dve osobe.
Kako se leči infekcija ureaplazmom i mikoplazmom?
Tretman obično podrazumeva davanje određenih antibiotika, osim tetraciklina i eritromicina. Budite sigurni da ste kazali Vašem lekaru ukoliko ste alergični na penicilin ili neke druge lekove pre nego što Vam ih on prepiše. Uzimajte antibiotike kako Vam je prepisano i u trajanju koliko Vam je rečeno. Apstinirajte od seksulanih odnosa dok uzimate terapiju. Vrlo je važno da budete sigurni da su mikrooganizmi eliminisani iz organizma.
Važno – ukoliko ste seksulano aktivni i Vašem partneru se mora dati terapija. Najefikasniji tretman podrazumeva:
- Doxiciclin 100mg, 1 tableta dva puta dnevno u trajanju od dve nedelje, ili
- Amoksicilin 500mg, 2 kapsule dnevno u trajanju od 7 dana
Idealno bi bilo da partner uzima istu terapiju. Nakon uzimanja terapije je neophodno izvršiti ponovno testiranje. Na taj način će se utvrditi da li su bakterije potpuno uklonjene iz Vašeg organizma. Takođe se savetuje da i Vaš partner uradi ponovno testiranje. Možda će biti potrebna još jedna doza antibiotika da bi se izlečila infekcija.
Chlamydia trachomatis
Infekcija Chlamydijom je rezultat infekcije sa Chlamydia trachomatis, koju ponekad nazivaju pritajena infekcija jer su simptomi često vrlo blagi ili ih uopšte nema.
Chlamydia se prenosi seksulanim putem. Ukoliko se ne leči može dovesti do blokade seksulanih organa i steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Kod žena se širi u cerviksu i urinarnom traktu i može dovesti do inflamacije i blokade falopijanovih tuba. Kod muškaraca se širi u urinarnom traktu i epididimisu dovodeći do inflamacije testisa. Pošto, ukoliko se ne leči dovodi do trajnih posledica, savetuje se testiranje jednom godišnje za sve seksualno aktivne osobe, posebno zbog toga sto simptoma gotovo da nema.
Možda ćete se zapitati koji su uopšte simptomi klamidije. Ukoliko imate seksulane odnose i više partnera vrlo je verovatno da ćete imati klamidiju jer je ona vrlo rasprostranjena. Simptomi mogu biti blagi ili ih neće biti, ali će se javiti nakon dve ili tri nedelje od dobijanja infekcije.
Najčešći simptomi klamidije kod žena su:
- Senzacije peckanja u toku uriniranja
- Vaginalni sekret ili ’mukus’ se javljaju izvan vagine
- Beli sekret
- Žut sekret
- Bol u donjem delu leđa
- Neobični bolovi u toku odnosa
- Krvarenje između dve menstruacije
Kod muškaraca simptomi su sledeći:
- Senzacije peckanja u toku uriniranja
- Iscedak iz penisa
- Inflamacija ili tvrdi testisi
- Ponekad i neobicno bockanje na vrhu penisa
Tretman klamidije, lečenje i dijagnoza
Tretman klamidije obično podrazumeva davanje antibiotika azythromicina ili doksiciclina. Kada dobijete terapiju za klamidiju trebalo bi da se uzdržavate od bilo kakvih seksulanih kontakata jer se na taj nacin može ponovo preneti sa partnera na partnera.
Kada uzimate terapiju budite sigurni da je uzimate tačno onako kako Vam je prepisano. Ne prekidajte sa terapijom samo zato što su simptomi prekinuti, jer će se infekcija klamidijom vratiti.
Iako ponekad ima simptoma, Chlamydia se može napreciznije dijagnostikovati kod Vašeg lekara jer je neophodno laboratorijsko ispitivanje, kao što je uzimanje brisa penisa ili vagine, ili možda i urina. Ukoliko Vaš lekar smatra da postoji infekcija klamidijom on će Vam odmah dati terapiju dok ne stignu rezultati testova da se infekcija ne bi dalje širila i da je Vi ne bi preneli nekome drugom.
Gonorrhea
Gonorrhea je infekcija koju prouzrokuje bakterija Neiseria gonorrhoeae koja se nastanjuje u seksulanim organima ili seksulanom traktu i kod muškaraca i kod žena. Ona obuhvata visok procenat sekaulanih infekcija. Najizloženije su mladje osobe i tinejdžeri jer među njima postoji veliki promuskuitet. Kao i mnoge druge infekcije prenosi se seksulanim kontaktom. Vrlo lako se prenosi sa jedne osobe na drugu, pa zbog toga Gonorrhea spada u veoma rasprostranjene infekcije. Osim toga, lečenje postaje sve teže, jer taj soj bakterija postaje rezistentan na antibiotike koji se primenjuju u njihovom lečenju.
Simptomi
Simptomi su obično blagi ili ih nema. Ukoliko postoje, postaju očigledni nakon 5 do 30 dana i razlikuju se kod muškaraca i kod žena. Posto najčešće žive u seksulanim organima ili grlu to su primarna mesta na kojima se simptomi mogu javiti.
Simptomi kod muškaraca su:
- Peckanje u toku uriniranja
- Bledozuti sekret iz penisa
- Bolni ili tvrdi testisi
- Suvo grlo
Simptomi kod žena su:
- Peckanje u toku mokrenja
- Žut vaginalni sekret
- Vaginalno krvarenje
- Bolovi u crevima u toku varenja
Dijagnoza i tretman
Dijagnozu može postaviti samo lekar. Ukoliko imate bilo koji simptom infekcije morate potražiti pomoć lekara što hitnije. Vaš lekar će uzeti briseve iz regija zahvaćenih infekcijom (grlo, penis ili vagina) i poslati ih na laboratorijsku analizu. Ponekad to može biti i neprijatno, posebno kad muškarcu mora da se uzme bris iz uretre, tj penisa.
Tretman za Gonorrhea je vrlo jednostavan. Nakon testova lekar će Vam prepisati antibiotike koji bi trebalo da u određenom vremenskom periodu izleče infekciju. Gonoreju je jednostavno tretirati, ali pošto postaje rezistentna na određene lekove u budućnosti će to postati teže. Kada uzimate terapiju budite sigurni da ste pročitali uputstvo i da se pridržavate tačno onako kako je to potrebno, imajući na umu da i kada se izleči može se ponovo pojaviti i da ce sledeći put biti teže lečenje.
Nelečena gonoreja
Kod žena koje imaju Gonoreju koja nije lečena se javlja inflamatorna bolest male karlice (PID), koju ima preko 1 miliona amerikanki koje čak i nisu svesne da je imaju jer nemaju simptome. Simptomi za PID su bol u stomaku i groznica. Ukoliko se ne leči, može doći do potpune blokade falopijanovih tuba i steriliteta.
Kod muškaraca koji imaju gonoreju koja nije lečena dolazi do pojave epididimitisa (inflamacije kanalica i testisa), bolnog stanja testisa koje može dovesti do steriliteta.
Streptococcus agalactiae, Streptococcus beta haemoliticus grupe B
GBS je najčešći uzročnik sepse (infekcije krvi) i meningitisa (infekcije tečnosti i moždanih ovojnica) kod beba. GBS je čest uzročnik pneumonije kod beba, češći od drugih, dobro poznatih problema beba kao što je rubela, kongenitalni sifilis ili spina bifida. Jedna od 20 beba koje imaju infekciju umire zbog infekcije. Bebe koje preživljavaju, posebno one koje imaju meningitis, mogu imati trajne probleme, kao što su problemi sa sluhom, vidom i problemi sa ucenjem. Aproksimativno jedna od 100 ili 200 beba čije majke imaju GBS imaju simptome i znakove oboljenja. Kod trudnih žena, GBS moze izazvati infekciju bešike, materice (amnionitis, endometritis) i raniji porođaj.
Kod žena koje nisu trudne i kod muškaraca, najčešći problemi zbog infekcije sa GBS su infekcija krvi, problemi sa kožom i sluzokozom i pneumonija. Aproksimativno 20% muškaraca i žena koje nisu trudne koji imaju infekciju umire od bolesti.
Mnoge ososbe su nosioci GBS ali ne oboljevaju. Ove osobe su ’nosioci’. Odrasle osobe mogu nositi GBS u crevima, vagini, bešici ili grlu.
GBS se dijagnostikuje u kulturi iz krvi ili spinalne tečnosti. Da bi se dobio porast potrebno je nekoliko dana. Infekcija se obično leči i kod beba i kod odraslih antibioticima (penicilin i ampicilin).
Grupa B streptococcus (GBS) je tip bakterije koji izaziva oboljenje kod beba, tudnih žena, starijih i odraslih osoba sa drugim oboljenjima kao što je dijabetes ili oboljenje jetre. GBS je najčešći uzročnik infekcija koje dovode do smrtnosti kod novorođenčadi.
Genitalni herpes simplex virus
Genitalni herpes je oboljenje koje prouzrokuje virus Herpes simplex. Postoje dva različita tipa Herpes virusa, jedan koji obično zahvata usne (HSV -1) i drugi koji zahvata genitalije (HSV -2). Herpes simplex virus 1 prati prehladu kod ljudi i javlja se na usnama ili u usnoj duplji.
Herpes se obično manifestuje u vidu plikova na penisu ili bazi penisa, oko i unutar vagine, ili oko anusa. Prvi simptomi su obicno najintenzivniji i traju po nekoliko nedelja dok plikovi ne puknu, oslobode gnoj i započne zaceljivanje. Sledeće ispoljavanje je manje intenzivno i mnogo brže dolazi do izlečenja.
Genitalni herpes se prenosi seksualnim kontaktom, pa zbog toga spada u seksualno prenosive bolesti –STDS. Plikovi nisu nužan znak infekcije kod nosioca virusa, pa je teško imati kontrolu da li ih Vaš partner ima ili ne. Pošto ne možete znati da li Vaš partner nosi virus prenošenje je vrlo verovatno. Genitalni herpes se prenosi preko kože i kontaktom. Znači osoba koja nema virus pri seksualnom kontaktu može dobiti virus. HSV virus se ne prenosi putem telesnih tečnosti, pa kondomi nisu od velike pomoći kao vid zaštite.
Simptomi genitalnog herpesa
Simptomi genitalnog herpesa ukoliko je prisutan su veoma očigledni. Herpes Simplex virus se manifestuje u vidu plikova na genitalijama i kod muškaraca i kod žena oko 3 nedelje do 3 meseca nakon seksulanog kontakta sa osobom koja ima infekciju. Plikovi se javljaju kao manji, rastu i pucaju oslobađajući gnoj.
Kako izgledaju plikovi koje izaziva Herpes? Da li ste ikada videli groznicu na nečijim usnama, prilično su slični jer su samo varijacija istog virusa.
Plikovi mogu biti manji ili veliki, može biti samo jedan plik, ili mogu biti više malih koji su jedan uz drugi. Ostali blaži simptomi uključuju:
- Groznicu
- Bolne zlezde
- Plikove i kvrzice
- Suvo grlo
Dijagnoza i tretman
Da bi se dijagnostikovao Herpes morate se javiti lekaru. Najčešće su analize na viruse jedini način da se on dijagnostikuje.
Ne postoji lek za HSV 1 ili HSV 2. Znači, ukoliko dođe do infekcije herpesom bićete nosilac celog života. Srećom postoji način za tretman i sprečavanje javljanja simptoma. Zdrava ishrana i vežbanje su uvek dobri za vas, što poboljšava Vaš imunitet i pomaže u supresiji virusa. Ukoliko ste zdraviji manja je verovatnoća da se virus ispolji. Postoje neki preparati protiv virusa koji ga drže pod kontrolom i sprečavaju ispoljavanje. U tu grupu spadaju : Aciklovir, Famvir, Valtrex i Zovirax. Nijedan od ovih lekova nije lek za herpes, ali ga drže pod kontrolom. Neke studije su takođe pokazale da smanjuju verovatnoću prenošenja na Vašeg partnera.
Trihomonijaza
Trihomonijaza ili ’triper’ je infekcija parazitima koji se javljaju i kod žena i kod muškaraca. Kod muškaraca simptomi se javljaju u uretri. Kod žena mesta infekcije su vagina i cerviks. Ponekad muškarci nemaju simptome, ali infekciju prenose partnerki. Trihomonijaza obično prati neke druge infekcije kao što je gonoreja ili uretritis koji izaziva klamidija kod žena.
Rasprostranjenost je veća kod žena nego kod muškaraca. Procenjuje se da svake godine oko milion novih osoba biva zarazeno i ona obuhvata 10% žena koje se javljaju lekaru u vezi tretmana STDS. 2000 godine je objavljeno da je trihomonijaza najčešće seksualno oboljenje koje se leči kod mladih seksulano aktivnih žena.
Trihomonijazu izaziva parazit Trihomonas vaginalis koji se uglavnom prenosi seksualnim kontaktom. Takođe se može preneti i uzajamnom masturbacijom i deljenjem seksualnih igračaka.
Simptomi trihomonijaze
Simptomi se obično javljaju 4 do 20 dana od infekcije. Kod žena se javlja penusav žuto-zelen ili braonkast sekret ponekad sa krvarenjem i neprijatnim mirisom, kao i vulvovaginalnim bockanjem i neprijatnošću. Takođe se javljaju i bolno i često mokrenje, oticanje vulve, neprijatnost u toku seksualnog odnosa i bol u abdomenu. Ponekad se javlja i hemoragija cerviksa.
Simptomi kod muškaraca uključuju gust beli iscedak iz penisa i bolno uriniranje.
Ukoliko se ne leči trihomonijaza se povezuje i sa povećanim rizikom za HIV. Trudnice koje imaju infekciju su izložene riziku od ranijeg porođaja, infekcije ili rupture placente. Inflamacija prostate (prostatitis) i inflamacija bešike (cistitis) su manifestacije koje prate infekciju trihomonasom.
Dijagnoza trihomonijaze
Kultura sekreta je najbolji metod za dijagnozu. Bris se uzima iz uretre muškarca ili iz vagineili cerviksa žene.
