Veštačka inseminacija je tehnika koja se primenjuje u lečenju steriliteta kod parova. U toj proceduri obrađen uzorak sperme se ubacuje direktno u uterus žene. To skraćuje put spermatozoidima i premošćava potencijalne barijere. U idealnom slučaju na taj način se postiže trudnoća kod slučajeva gde to nije bilo moguće ranije. Intrauterina inseminacija (IUI) kod koje se uzorak sperme ubacuje u uterus je najčešći vid veštačke inseminacije.
Iako procenat trudnoća kod parova kod kojih je primenjena veštačka inseminacija nije tako visok kao kod nekih naprednijih tehnika, ova procedura ima veliku prednost – to je jednostavna procedura sa retkim nuspojavama. Iz tog razloga, lekari je preporučuju kao inicijalnu proceduru u lečenju steriliteta.
Koji tip steriliteta se može lečiti intrauterinom inseminacijom
Intrauterina inseminacija se može primeniti kod mnogih vrsta steriliteta. To je veoma široko primenjen metod kod muškog faktora sa malim brojem spermatozoida koji nisu dovoljno pokretni da bi prošli kroz cerviks i stigli do tuba. Intrauterina inseminacija je takođe opcija kod žena koje imaju endometriozu ili anomalije reproduktivnih organa.
Žene sa ‘nereceptivnim cervikalnim mukusom‘ su takođe dobri kandidati za intrauterinu inseminaciju. Kod tih žena, mukus koji okružuje cerviks je zamka za spermatozoide i sprečava prolaz spermatozoida do uterusa i tuba. Intrauterina inseminacija omogućava spermatozoidima da zaobiđu ovu prepreku kompletno. Lekari vrlo često savetuju inseminaciju kada ne mogu precizno da odrede razlog steriliteta kod parova.
Šta se može očekivati u toku intrauterine inseminacije
Lekari vrše ultrazvuk, ili analize krvi da bi precizno odredili termin ovulacije i vreme kada je najbolje izvršiti inseminaciju.
Kada je ovulacija, partner daje uzorak sperme. Lekari savetuju da muškarac apstinira od dva do četiri dana da bi se obezbedio optimalan broj spermatozoida. Ukoliko stanujete blizu klinike, muškarac može dati uzorak kod kuće i doneti na kliniku. U suprotnom klinika obezbeđuje prostoriju za tu namenu. Uzorak sperme se mora obraditi najkasnije u roku od sat vremena od davanja uzorka.
Proces ‘ispiranja’ uzorka sperme povećava šansu za fertilizaciju jer se uklanjaju hemijski faktori sperme koji je mogu remetiti. Uzorak sperme se ostavlja na likvefakciju na sobnoj temepraturi oko 30 minuta. Zatim se dodaje medijum u kome se separišu najkvalitetniji spermatozoidi. Zatim se uzorak centrifugira da bi se izolovali najvitalniji spermatozoidi.
Uzorak sperme se zatim stavlja u špric sa specijalnim kateterom i kroz vaginu i cerviks ubacuje u uterus. Intrauterina inseminacija je kratka, relativno bezbolna procedura koju mnoge žene poistovećuju sa uzimanjem uzorka za papanikolau. Kod nekih žena se javljaju grčevi u toku procedure i blago krvarenje nakon procedure. Neposredno nakon procedure lekari obično zahtevaju mirovanje i ležanje od 15 do 60 minuta da bi se spermatozoidima dala šansa da odrade posao. Nakon toga, možete se vratiti svojim svakodnevnima aktivnostima.
U nekim slučajevima, lekari savetuju hormonsku terapiju, kao što je klomid i sl da bi se indukovala superovulacija (ovulacija sa više jajnih ćelija) pre procedure intrauterine inseminacije.
Procenat uspeha intrauterine inseminacije varira. Faktori koji umanjuju šansu su:
- starija životna dob žene
- lošiji kvalitet jajnih ćelija
- lošiji kvalitet spermatozoida
- izražena endometrioza
- obstrukcija tuba (obično zbog hronicnih infekcija)
Intrauterina inseminacija neće imati uspeha kod svakoga. Neki parovi će morati da pokušavaju nekoliko puta pre nego što se postigne trudnoća. Vaš lekar će savetovati da pokušate sa inseminacijom najmanje tri do šest puta uz primenu hormonske terapije pre nego što se odlučite za neku drugu metodu lečenja- obično mnogo skuplju i invazivniju metodu. Ukoliko ne uspe nemojte očajavati-postoje i druge metode koje možete pokušati, kao što je in vitro fertilizacija.
